Новости

Нова стална поставка

ШАБАЧКИ ВРЕМЕПЛОВ – БАШТИНА ЗА БУДУЋНОСТ

Времеплов

Најстарији изложени експонати су рогови степског бизона и подколеница вунастог мамута, док су најстарији сачувани материјални докази из неолита: артефакти од камена, кости и рожине, посуђе, тегови, амулети, као и антропоморфне и зооморфне фигурине и просопоморфни поклопци, углавном са шабачког локалитета Бенска бара.

Из металног доба чува се двадесетак бакарних секира са локалитета у Мачви, Поцерини, Јадру и Посаво-Тамнави. Бронзаном добу припадају секире са крилцима и келтови, као и дуге украсне игле и лунуласти привесци. Керамичка продукција представљена је предметима са локалитета у Радовашници, Доњој Бадањи и Церовцу.

Гвоздено доба презентује керамичка здела, бронзани астрагални појас, делови накита, масивна двобрида гвоздена секира и неколико бронзаних копаља. Материјална култура Келта представљена је дугим гвозденим мачем, паром гвоздених копаља и керамичким посудама рађеним на витлу.

У римско доба, у време од I до IV века, због развијене пољопривреде најбројнија су оруђа за рад и кухињске посуде од керамике. Већина религиозних предмета посвећена је римском пантеону, као и култовима друге провенијенције, а које су преузели Римљани. Посебно издвајамо фигуре бога трговине Меркура и богиње Венере, високог уметничког израза и савршене пропорције. Оловне иконе култа подунавског коњаника заступљене су знатним бројем примерака. Осим ових икона, постоје и други предмети од олова, оквири огледала и фигурине Венере, латенске традиције у комбинацији са римским културним утицајем. Значајни су и предмети од стакла, медицински и козметички инструменти, прстење, наруквице од бронзе и фибуле које представљају најбројнију групу археолошких налаза.

Тврђава симбол града

Урбано насеље на простору Шапца постоји већ од десетог века, а на обали Саве подигнуто је турско утврђење 1470. године. Шабац је био тврђава коју су освајала три владара: мађарски краљ Матија Корвин 1476, турски султан Сулејман Величанствени 1521. и аустријски цар Јосиф II 1788. године.

Након победе устаника у боју на Мишару 1806. године, Срби су у Шапцу формирали своју управу, која је након пропасти устанка поново дошла у турске руке. Тврђаву су Турци држали све до предаје градова 1867. године.

Током Другог светског рата 1941. године, у тврђави се налази немачки логор на Сави.

Шабац господара Јеврема

Године 1816. за господара Шабачке нахије постављен је Јеврем Обреновић, који је у Шапцу боравио до 1831. Под његовим утицајем град поприма изглед европске вароши, која предњачи у многим областима. Ничу грађевине од тврдог материјала, међу којима се својом лепотом издвајао конак господара Јеврема, стециште образованих људи и расадник напредних идеја. Својом ученошћу посебно се истицао прота Јован Павловић.

Из поштовања према успомени на Јеврема Обреновића, Шапчани су током наредних деценија остали везани за династију Обреновића, нарочито за кнеза Михаила и краља Милана.

Шабац, мали Париз

Шабац је током деветнаестог века кренуо путем просперитета, који се огледао у свим сферама друштвеног живота. Осим на пословима који су преузети у области уређења града и подизања значајних објеката, развитак духовно и друштвено богатог живота напоредо је пратио ове позитивне промене. Тај напредак огледао се у развоју привреде, фармације, школства, штампе, културе у сферама музике, ликовне и позоришне уметности, књижевности и спорта. Не без разлога, Феликс Каниц је забележио да „Шабац међу Србима важи за мали Париз и многи га због његових пријатних друштвених прилика стављају далеко испред Београда“.

Страдања Шапца и околине…

Рат који је Аустроугарска започела агресијом на Србију 1914. обележила су масовна убијања цивилног становништва и огромна материјална разарања. Највећа мучења и масакрирања учињена у августу 1914. године била су у порти шабачке цркве, у време трајања Церске битке, у којој је српска војска забележила легендарну победу. Због огромних људских и материјалних жртава град Шабац је добио три ордена.

1941. године Југославија је нападнута од нацистичке Немачке. Устанак је захватио читаво Подриње. Настао је период окупације и терора. Поред борбе против окупатора трајао је и грађански рат, који је такође однео много жртава.

Шареница

 Током XIX века све што је било потребно за живот једне породице производило се у самом селу. Сем производње хране и осталих послова везаних за домаћинство, жена је израђивала сировине, текстилне предмете и одећу за своју многочлану породицу. На тај начин неговала је традиционалан начин ткања, везења и орнаментисања. Мушки део сеоске популације углавном се бавио израдом занатских производа.

Први помен о традицији организовања вашара у околини Шапца је из XIV века. Током векова градски вашар је успео да се одржи, а од почетка XX века у Шапцу је уведен вашар за Малу Госпојину у Михајловцу, где се одржава и данас.

Затворено за коментаре.